Prokleta avlija, Ivo Andrić – Korisna analiza lektire za pismeni sastav iz srpskog jezika. Ukratko smo prepričali roman, izneli najvažnije detalje i opisali glavne likove.
Autor: Ivo Andrić
Književni rod: epika
Književna vrsta: Roman
O “Prokletoj avliji” Ive Andrića
Iako postoje nedoumice oko književne vrste kojoj pripada Andrićeva “Prokleta avlija”, preovlađuje mišljenje da je ipak reč o romanu, a ne o pripovetci.
Ovaj roman je iz kasnijeg perioda bogatog Andrićevog opusa, kada se on nanovo vraća svojoj Bosni i njenim mukama.
Tema romana
Viđenje carigradskog zatvora i ljudi u njemu pred sam raspad velitke Turske imperije iz ugla jednog nadasve nevinog čoveka, fra – Petra.
Ideja romana
Poruka romana je iskazana u jednoj rečenici koju izgovara upravnik ovog ozloglašenog zatvora, Karađoz: “Svi su krivi, makar i u snu.”
Mesto radnje
Ozloglašeni zatvor u Carigradu, poznat kao “prokleta avlija”.
“Prokleta avlija”, analiza dela
U ovom romanu se prepliću sudbine različitih likova, mahom muškaraca. Ponegde se čuje priča i o nekoj ženi, kao što je opis nesrećne ljubavi mladog Ćamila prema izvesnoj Grkinji.
Fra Petar u svojstvu naratora uvodi jedan po jedan lik, ali čini se da je najupečatljiviji lik upravnika “Proklete avlije”, Karađoza. Kome se vrlo često vraća.
Roman “Prokleta avlija” je svojevrsna psihološka drama i u celini i u opisu sudbine svakog lika ponaosob. Svako od njih se bori sa svojim strahovima i nesrećama. A u ovom ozloglašenom zatvoru gotovo svako smatra da je dospeo greškom. Međutim, postoje i oni koji su tu sa razlogom, ali nikad ne priznaju.
Andrić je kroz ovo svoje delo uspeo da dočara atmosferu čitavog Carstva u doba pred raspad. Već se oseća nesigurnost vlasti, pa hapsi i one koji su krivi i one koji to nisu. Međutim, čak ni to neće pomoći da se izbegne neminovnost, a to je propast velike Osmanske imperije.
Kratak sadržaj dela
Roman počinje opisom sahrane fra Petra i popisivanjem njegove imovine. Dva monaha koja uvode čitaoca u priču, pominju pokojnika u najlepšem svetlu i njegovo često pričanje o boravku u “Prokletoj avliji”. Tako fra Petar postaje narator, koji u priču uvodi jedan po jedan lik. Svemu prethodi ispovest pokojnika, koji je, kao i mnogi u “Prokletoj avliji” tamo dospeo greškom. Pored opisa: Karađoza, Zaima, Haima, dva bugarska trgovca i mnogih drugih, čini se da je fra Petar opčinjen likom mladog bogatog Turčina, Ćamil efendije, sa kojim vrlo rado stupa u razgovor.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da na početku njihove razgovore mahom vodi fra Petar, međutim kasnije je Ćamil taj koji govori. I to, čini se u trenutku kada prihvata svoju nepostojeću krivicu i shvata da je on sam Džem sultan, brat sultana Bajazita koji je proglašen maloumnim samo da ne bi došao na presto- Ćamil se u čitavoj toj priči pronalazi i na završnom saslušanju, shvatajući bezizlaznost situacije u kojoj se, greškom našao prihvata svoju sudbinu i uzvikuje: “Ja sam to!”. Tim činom doprinosi da ga nevinog osude.
Sam fra Petar tuguje za Ćamilom, a posebno ga pogađa što niko sa sigurnošću ne zna šta se sa ovim bezazlenim mladićem dogodilo.
Priča dalje govori o mukama fra Petra koji, iako formalno oslobođen, biva progonjen i tek nakon osam meseci dobija mogućnost da se vrati u svoju Bosnu.
“Prokleta avlija” – junaci
Čitava plejada likova je opisana u ovom delu, te je nemoguće opisati ih sve. Svakako, najupečatljiviji su fra Petar, Ćamil i Karađoz. Svako od njih je nesrećan na svoj način. S tim što je Karađoz apsolutno negativan lik, ali u biti nesrećan čovek, koji priznaje samo silu i ništa više.
Tu je bogati mladić iz Turske. Ćamil koga prati senka nesrećne ljubavi i koja ga i dovodi u ovaj ozloglašeni zatvor. Istom snagom kojom je voleo lepu Grkinju. Ćamil proučava tursku istoriju i to posebno život Džem sultana.
“Prokleta avlija” – misli
“Ah, šta tu žena, žena! Kad ugasiš sveću, svaka je jednaka.”
Ako hoćeš da znaš kakva je neka država i njena uprava, i kakva im je budućnost, gledaj samo da saznaš koliko u toj zemlji ima čestitih i nevinih ljudi po zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi.
To će ti najbolje kazati.”
“I tu je kraj. Nema više ničeg. Samo grob među nevidljivim fratarskim grobovima, izgubljen poput pahuljice u visokom snegu što se širi kao okean i sve pretvara u hladnu pustinju bez imena i znaka”
